HR - Ljudski Resursi - Srbija

Nema leka za rad na crno

Iako ministar ekonomije Nebojša Ćirić tvrdi da je uredba za podsticaj zapošljavanja, koju je vlada usvojila krajem maja ove godine, bila dobar potez vlade za suzbijanje rasta nezaposlenosti, podaci za poslednja dva meseca to baš i ne potvrđuju.

Podsetimo, reč je o uredbi koja je izazvala dosta polemike između vlasti s jedne i poslodavaca ali i Fiskalnog saveta sa druge. Oponenti vladine mere tvrdili su da se novozaposleni stavljaju u povoljniji položaj u odnosu na zatečene radnike, kao i da postoji starosna diskriminacija, a Fiskalni savet je zamerao što takav potez ruši načelo predvidljivosti poreske politike i uvodi „pomilovanje“ za one koji su radili u sivoj zoni.

I pored oštrih kritika, usvojena je uredba koja u narednih 12 meseci oslobađa poslodavce plaćanja poreza i doprinosa za novoprimljene radnike ako su oni mlađi od 30 ili stariji od 45 godina, a popust od 30 odsto na iznos izdvojen za poreze i doprinose imaju ostale kategorije novozaposlenih. Uslov je da se radnici planirani za prijem nalaze na evidenciji Nacionalne službe za zapošljavanje kao i da poslodavac nije smanjivao broj zaposlenih od marta ove godine, a to neće moći da čini ni tokom perioda korišćenja ove subvencije.

Obrazlažući meru Ministarstva ekonomije, Ćirić je tvrdio da će to omogućiti privrednicima koji imaju neprijavljenu radnu snagu, da je „povuku“ iz sive zone i legalizuju njihov rad, a očekivalo se da će bar 10.000 ljudi doći do legalnog zaposlenja. Validne procene o tome kolika je armija neprijavljenih radnika ne postoji, a spekulacije se kreću između 400.000 i 800.000 ljudi. Dva i po meseca od primene uredbe, ministar je izjavio da je zahvaljujući toj meri posao našlo 2.440 radnika, odnosno njihovi poslodavci u narednih godinu dana neće puniti budžet, PIO i zdravstveni fond za svoje radnike, jer će im država svakog meseca „poklanjati“ gotovo 60 miliona dinara.

- To je potez bez ikakvog smisla, koji će funkcionisati po matrici: prijavi se za subvenciju, uzmi je, kada istekne rok otpusti radnike. Rezon da je bolje raditi išta nego ništa ponekad nije dobar, naročito ako to „išta“ služi kao zamena za stvarne strukturne reforme. Jer ako imamo skoro milion nezaposlenih, jasno je da je to sistemski problem i tako bi morao da se rešava. To znači reformu poreskog sistema, suzbijanje crnog tržišta, efikasnije pravosuđe, zakon o zanatstvu uključujući i formiranje zanatske komore. Sve to privrednici su tražili u razgovoru sa raznim ministrima, ali ništa od toga nije urađeno, i to je jedan od glavnih razloga zbog koga se sele u sivu zonu - kaže za Danas Milan Knežević, potpredsednik Asocijacije malih i srednjih preduzeća.

On podseća na podatak da se za razne subvencije godišnje utroši oko 78 milijardi dinara, ali da zbog toga nemamo veći BDP, ni efikasniju državu niti bolju finansijsku disciplinu.